Peyote i brick su dve često korišćene tehnike rada sa perlicama. Spremajući ovaj tekst pokušavala sam da pronađem odgovarajuće srpske termine za ove dve tehnike, i nisam uspela. Nažalost, beadwork, odnosno rad sa perlicama ili perličarenje nije kod nas toliko rasprostranjeno da bi svaka tehnika imala srpsku reč.
Pokušala sam da smislim neke svoje termine na srpskom. U slučaju brick tehnike je bilo lako, jer ‘brick’ znači cigla, i kada pogledate rad urađen ovom tehnikom, zaista izgleda kao redovi naslaganih ciglica.
Međutim, kada pogledate završen peyote rad, on takođe liči na naslagane ciglice. Prevod reči ‘peyote’ ništa ne pomaže. Izgleda da ta reč potiče iz meksičkog španskog jezika i označava jednu vrstu kaktusa. Ne vidim kako bi to bilo koga asociralo na tehniku rada sa perlicama.
Zbog toga sam odustala od izmišljanja novih termina, i zadržala one pod kojima ih znaju sve koleginice koje se bave radom sa perlicama, a pod tim terminima je najlakše naći uputstva i tutorijale.
Već sam rekla da su završeni radovi urađeni sa obe ove tehnike slični. Prvo ću pokušati da objasnim svaki od njih pojedinačno, a onda ćemo videti u čemu su razlike, i da li možemo reći da je jedna od ove dve tehnike bolja od druge.
Peyote tehnika
Rad u peyote tehnici počinje tako što nanižete na konac određeni broj perlica, i tolika će biti širina vašeg rada.
Ispravka: Preporučuje se da peyote rad počnete sa jednom perlicom, većom ili po boji različitom od ostalih perlica, kroz koju ćete proći iglom jednom, a onda i drugi put u istom smeru.
Ta perla će biti graničnik, i služi da vam perlice prvog reda ne beže sa konca dok uradite drugi red. Ova perlica NIJE deo vašeg rada, i kasnije treba da je skinete.
Posle granične perle, nanižete željeni broj perlica.
U drugom redu, uzimate iglom jednu perlicu i zatim ubadate iglom u drugu perlicu iz prvog reda. Zatim uzimate sledeću perlicu, jednu perlicu iz prethodnog reda preskačete i ubadate u sledeću. I tako dalje.
Vrlo je važno da u ovom drugom redu pravilno rasporedite perlice, jer će samo tako i ostatak rada izgledati pravilno i uredno.
Ovako izgleda kad je završen 2. red.
Kraj reda i početak sledećeg reda zavisi od toga da li imate paran ili neparan broj perlica. Ponekad se čak parni i neparni peyote (even i odd-count peyote) smatraju potpuno različitim tehnikama.
Ja sam u ovom primeru prikazala peyote sa parnim brojem perlica, koji je lakši, jer vam je na kraju reda konac tako postavljen da odmah nastavljate sledeći red.
Kod neparnog peyote boda stvari su malo komplikovanije. Na kraju svakog drugog reda konac je tako postavljen da morate proći kroz 3 ili 4 perlice iz prethodnog ili tekućeg reda, da biste ga doveli u odgovarajući položaj za nastavak. Nije teško, ali zbog toga je za peyote sa neparnim brojem potrebno malo više vremena.
Za potpune početnike, evo jednog dobrog YouTube tutorijala za peyote sa kanala Ann Benson u kome je objašnjen i parni i neparni peyote bod. U ovom tutorijalu je tehnika prikazana grafički, što je dobro da biste razumeli kuda nit u stvari prolazi.
Ako želite tutorijal u kome prava osoba pred kamerom niže perlice, evo još jednog tutorijala za neparni peyote od Sonysree Beadadicted Girl.
Dakle, rekli smo da će širina vašeg rada biti kao širina perlica nanizanih u prvom redu. Dužina zavisi od broja redova koje uradite. Početak rada je nazubljen kao i kraj, a rad je celom dužinom sa obe strane ravan (osim ako ima promene širine).
Brick
Za razliku od peyote boda, gde su perlice u prvom redu nanizane i dodiruju se stranama na kojima su rupe, u brick tehnici perlice prvog reda moraju biti jedna pored druge, tako da su im rupe vidljive.
To se postiže tako što prvi red nanižete pomoću novog boda koji se zove ’ladder’, što bi značilo merdevine. Zaista nije lako opisati rečima šta treba da uradite, pa ću posegnuti za tutorijalom.
Ovaj prvi red je važno raditi veoma pažljivo. Red mora da bude što ravniji, i ne bi trebalo da ostaje razmak između perlica.
U drugom redu, svaka perlica treba da bude iznad i na sredini između dve perlice iz prethodnog reda. Znači, uzmete jednu perlicu, onda prođete iglom kroz konac koji prolazi između dve perlice iz prethodnog reda, a onda ponovo kroz onu prvu perlicu odozdo.
U stvari, na početku svakog reda se umesto jedne uzimaju dve perlice. Tako se postiže da konac ne bude vidljiv sa strane.
Znam da nije jasno, zato možete pogledati YouTube tutorijal za brick sa kanala Crafty Creature.
Preporučujem još jedan sa kanala Beadaholique koji objašnjava kako se radi povećanje i smanjivanje na početku i kraju reda.
Ovako izgledaju 4 završena reda rađena brick tehnikom. Početak rada je ravan, kao i kraj, a bočni delovi rada su nazubljeni, tj. svaki sledeći red je pomeren za pola perlice u odnosu na prethodni.
Sličnosti i razlike
Najbolje ćemo uporediti ove dve tehnike ako ih posmatramo jednu pored druge.
Evo u čemu su razlike:
1. Nazubljenost
Kod peyote boda, početak i kraj rada je nazubljen, dok su bočni delovi ravni.
Kod brick boda, obrnuto, početak rada je ravan, a bočni delovi su nazubljeni, ili se šire i sužavaju.
2. Vidljivost i utrošak konca
Peyote: Konac se vidi na bočnim delovima, na prelazu sa jednog na drugi red.
Brick: Konac se vidi na početnom i kranjem redu.
Kad smo već kod konca, u brick tehnici se troši više konca nego za peyote.
3. Vreme izrade
Za brick tehniku je definitivno potrebno više vremena za izradu. Ne samo da je prvi red komplikovaniji, već su i u ostalim redovima za svaku perlicu potrebna dva poteza iglom, dok je kod peyote potreban jedan.
Sa druge strane, za peyote sa neparnim brojem perlica je potrebno malo više vremena nego sa parnim, zbog komplikacije na kraju svakog drugog reda. Kod brick boda je za vreme izrade nebitno da li je broj perlica paran ili neparan.
4. Čvrstina rada
Rad urađen pomoću brick tehnike je čvršći od peyote rada. Ovo naročito dolazi do izražaja kada je sa peyote bodom urađeno više redova.
5. Savijanje
Komad urađen peyote bodom može da se savije po dužini. Po širini skoro da i ne može.
Komad urađen brick bodom može da se savije po širini, a po dužini teško.
Koju tehniku treba koristiti?
Kada već znamo da je za brick tehniku potrebno više vremena, a izgledaju veoma slično, postavlja se logično pitanje zašto bismo je uopšte koristili.
Ima bar dva razloga za korišćenje brick tehnike.
1. Dizajn
Ima nekih dizajna koje je jednostavno lakše raditi brick bodom.
Na primer, minđuše ovakvog tipa se rade isključivo brick tehnikom. U ovom slučaju, počinje se sa dve perlice na donjem delu minđuše. Zatim se redovi šire i sužavaju prema šemi, što je vrlo jednostavno ako poznajete tehniku.
Da li je uopšte moguće napraviti ovakvu minđušu peyote bodom?
Svakako, ali morala bi da se radi popreko. Povećavanje redova u peyote bodu nije baš tako jednostavno, naročito ako želite da konac ostane nevidljiv. Zato bi najlakše bilo početi iz sredine, gde je minđuša najduža, i zatim raditi jednu pa drugu polovinu. Minđuša ima dve krivine, prvo se širi, pa sužava, pa se opet širi i sužava. Znači, u jednom trenutku biste morali da radite jednu, pa drugu četvrtinu.
U svakom slučaju, bilo bi mnogo prolaženja koncem kroz već urađene perlice, da bi se konac doveo na ispravno mesto za nastavak. Vrlo je verovatno da bi se ovakva minđuša urađena peyote bodom krivila. A sasvim je moguće da bi izrada brick bodom u ovom slučaju bila čak i brža.
Sa druge strane, ovakve narukvice ili čokere koji nemaju promene širine je daleko jednostavnije raditi peyote tehnikom.
2. Vrsta perlica
Rekli smo da završeni peyote i brick izgledaju skoro isto. Da, ali samo ako se rade od cilindričnih perlica. Kao što vidite, ja sam oba probna komada radila sa Miyuki Delica perlicama. Takođe, primer brick minđuše je rađen od kombinacije Miyuki Delica i Toho Treasure perlica, dok je crno-belo-zlatna peyote narukvica rađena od Toho Treasure perlica.
Sa cilindričnim perlicama završeni radovi u obe tehnike izgledaju savršeno.
- Pročitajte tekst o vrstama perlica.
Ako radite sa običnim okruglim perlicama, situacija je mnogo drugačija.
Mada je teorijski moguće raditi peyote bod sa okruglim, round, tj rocaile perlicama, peyote bod sa okruglim perlicama nikada neće izgledati savršeno. Razlog je i oblik ovih perlica, ali i to što okrugle perlice nikad nemaju savršenu jednakost veličine kao cilindrične. Ovo je naročito primetno ako radite sa perlicama raznih boja. Iz nekog razloga, okrugle perlice istog proizvođača, ali različite boje mogu dosta da se razlikuju i po obliku i po veličini. Prosto rečeno, neke su malo okruglastije, a druge malo cilindričnije. Ili su neke malo tanje, a druge malo deblje.
Čak i kad radite peyote sa jednom bojom okruglih perlica, primetićete da se rad krivi.
Ovo sam prvi put primetila kada sam pokušala da uradim, po želji jedne klijentkinje, čoker ogrlicu sa indijanskim, pardon ’native american’ motivima. Takvi motivi se najčešće rade u beed loom tehnici, koja je jedna od retkih kojom se još nisam bavila. Za nju je potreban poseban razboj za tkanje sa perlicama, koji u tom trenutku nisam imala vremena (a priznajem ni želje) da nabavljam. Ogrlica je morala da bude urađena baš od okruglih perlica jer su u kompletu sa njom trebale da budu i minđuše sa resama, koje se po pravilu prave od okruglih perlica.
I tako sam izabrala perlice, ovoga puta Preciosa, u 5 boja. Ne znam koliko se vidi na slici, ali perlice su različite i po veličini i po obliku.
Tri nijanse plavih perlica su po obliku skoro iste, ali su svetloplave nešto veće, a dve tamnije nijanse imaju varijacije u debljini.
Zlatne i braon perlice su nešto cilindričnije, ali su braon malo deblje (u proseku, ali imaju dosta varijacija). Da nevolja bude još veća, prelepe metalik mat perlice boje mesa su očigledno 11/0, jer su primetno manje od ostalih, koje su 10/0, mada savršeno jednake među sobom. Iako je sve slutilo na problem, nisam imala srca da ih izbacim iz kombinacije.
Nacrtala sam šemu i hrabro počela peyote sa 15 perlica u nizu. Uradila sam dobrih 10 cm, kada sam konačno morala da priznam sebi da ne valja. Motiv se kao kod većine indijanskih šara sastojao od rombova koji se preklapaju i boja koje se mešaju u njima. Linije rombova su bile primetno krive.
Razočarana, ostavila sam rad sa strane i prešla na minđuše. To često radim kad nisam sigurna kako nešto da uradim, ili kad nisam sigurna da li mi se sviđa nešto što sam započela. Ponekad je dovoljno da prenoći, a ponekad su potrebna 2,3 dana da se rešenje pojavi samo.
Nadam se da ću jednog dana napisati tekst i o minđušama od perlica sa resama, takozvanim fringe minđušama. Sada ću samo reći da se gornji deo ovih minđuša radi brick tehnikom, pri čemu se počinje sa neparnim brojem perlica (13 ili 15), a zatim se u svakom redu broj perlica smanjuje. Tako se dobija trougao sa vrhom na gore. U drugoj fazi se iz donje strane trougla izvlače rese.
Ali o svemu tome drugi put.
Dok sam radila ovaj trougao sa istim perlicama i veoma sličnom šarom kao kod ogrlice, brick bodom, primetila sam da nema nikakvog krivljenja linija. Da, u pitanju je mnogo manja površina, ali ipak, bilo je primetno.
Palo mi je na pamet da pokušam da i ogrlicu uradim brick bodom. Trebalo bi samo da je radim popreko.
SAMO!?
To znači da bi trebalo da radim ogrlicu od 13 redova (u međuvremenu sam shvatila da je sa 15 ipak preširoka), a u jednom redu bi bilo skoro 150 perlica.
Mnogo sam razmišljala, i onda rešila da ipak pokušam, uopšte ne znajući da li će rezultat biti kao što očekujem. Za prva 2 reda mi je trebala čitava večnost. Ne, nije bilo teško, nego sporo i pipavo. Posle je bilo mnogo lakše, a već posle trećeg reda je bilo jasno da će se trud isplatiti. To mi je dalo dodatni elan.
I na kraju, evo slike na kojoj su oba rada, gore je peyote, a dole brick verzija.
Mislim da je očigledno koji je bolji.
Naravno, ne vidi se na slici, ali peyote rad je na dodir nešto mekši, čak bih rekla mlitaviji. Brick ogrlica je čvršća, i dok sam je radila, bila je malo neravna pod prstima. Kada sam završila svih 13 redova, krenula sam malo da razvlačim ogrlicu, otprilike 5 po 5 cm.
Da, dobro ste pročitali, da je razvlačim.
Mogla sam to da radim, jer sam koristila izuzetno jak Fireline konac, mada najtanji koji imam, debljine 0.10mm. Možda je zbog razvlačenja dobila na dužini nekih 5 milimetara, ali najvažnije je da je posle toga bila sasvim ravna. Kao da su se potezi konca ravnomerno rasporedili, a svaka perlica legla na svoje mesto.
- Pročitajte tekst o koncu za rad sa perlicama.
Ostale su male neravnine (kao talasi) po ivicama na mestima srednje plavih perlica, jer su manje od zlatnih i braon perlica koje čine romb između njih. Ali to mi čak deluje kao deo dizajna, kao da sam tako i htela. Ali linije rombova su toliko ravne, da me to imresionira svaki put kad pogledam ovu ogrlicu.
Peyote rad će, nažalost, ipak ići na reciklažu.
Posle ove avanture, jedva čekam da uradim narukvicu, možda sa malo drugačijom šarom, i malo drugačijim bojama, možda i malo širu, ali svakako sa okruglim perlicama i u brick tehnici.
Da se razumemo, ovaj rad bi još bolje izgledalo sa cilindričnim perlicama. Sa njima jednostavno nema greške, i sve što radite od njih bude… pa, ponekad mi se čini, čak i previše savršeno. Ali sa Preciosama, ovo je bio pravi izazov, i mislim da je rezultat pun pogodak.
Da li ima situacija u kojima se preporučuje korišćenje okruglih perlica za peyote tehniku?
Naravno.
To je takozvani ‘free-form peyote’ gde od perlica pravite različite figure i oblike, na primer cveće. Tada rad ne treba da bude ravan i savršen, već da formira krivine, i savija se, kao što bi prirodno izgledao oblik koji pokušavate da napravite.
Na primer, ovako nešto:
Za ovaj izuzetno kompikovani rad, rađen tehnikom peyote, koristila sam okrugle perlice u sve tri standardne veličine (15/0, 11/0 i 8/0, Miyuki ili Toho, kao i Miyuku Delica i Toho Treasure cilindrične perlice.
I na kraju, koja je tehnika bolja?
Kao i uvek, kada se pojavi ovakva dilema, ispostavi se da nema ni dokaza ni argumenata da se jedna od dve tehnike proglasi za uopšteno bolju.
Svaka ima svoje prednosti i mane, i koju ćete koristiti zavisi od rezultata koje želite da postignete i materijala koji imate na raspolaganju.
Naravno da zavisi i od toga koja vam je tehnika lakša i zabavnija za rad.
Ako vam je ovaj tekst bio zanimljiv i koristan, podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama.
Ako imate neko pitanje, slobodno me kontaktirajte preko mejla ili ostavite komentar ispod teksta. Takođe, volela bih da čujem vaše mišljenje ili iskustva sa ove dve tehnike rada sa perlicama.
Peyote i brick: sličnosti i razlike
Divim se ljudima koji jedan dobar deo dragocenog života posvete hobiju ili životnom zanimanju.Hvala što postojite
Hvala Vama na komentaru.
Poenta je u tome da je i taj hobi jedna od stvari koje život čine dragocenim.